Hvala vam za ovu retrospektivu. Još jednom se pokazalo koliko ste bili u pravu.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 29 januar 2009 10:35
V. A.
Slagali se ili ne sa Vukadinovicem, ovaj tekst pokazuje da je dosledan i bez dlake na jeziku. Ocito nisu u pravu oni koji kazu da je sada promenio odnos prema DSS. I ranije je bio kritican prema toj partiji, kao i prema drugima. Uostalom tako i treba. Nije posao analiticara da tapse vec da razboritio i odmereno kritikuje.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 29 januar 2009 16:33
igorsima
Šta ja znam... sve je to tačno i sveukupno gledano Koštunica se tu prevario drugi i verovatno poslednji put (prvi put kad je dopustio Tadiću da 2004. postane predsednik države a nije se sam kandidovao već poslao Maršićanina koji nije imao šanse). Tako da sa te strane treba Vukadinoviću odati priznanje za trenutno sagledavanje dalekosežnih posledica dotičnog događaja.
Ali, šta je pa Koštunica i mogao da uradi ukoliko nije bio spreman da pređe Rubikon i zaigra sa radikalima?
Isto bi mu se hvatalo i da je poslušao Vukadinovića i obnarodovao pritiske - ako bi kraju ipak ušao u vladu sa demokratama i šifrovanima - samo bi još više bio izblamiran u javnosti kao kukavica i slabić. Ovako je bar odradio posao, izborio se pomoću pretnje radikalima za ono što je hteo i ... i mnogo brže i čistije rasčistio teren.
Ako Vukadinović misli da je dobro što je ipak napravljena vlada sa DS-om (ne vidim šta je tu dobro, i moja najveća kritika ide u pravcu propuštene prilike da se radikali konačno uvedu u vlast) onda se Koštunici isto hvatalo šta god da uradi u datoj postavci stvari. Naravno, gledano na duži rok - što je i cilj ovog razmatranja. Kozmetika, i kako je to kome izgledalo nisu stvari koje su tu nešto posebno bitne.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 29 januar 2009 20:27
Darko Andzic
Dok je Kostunica bio na vlasti i u periodu kada se ovo desavalo sa izborom Tome Nikolica za predsednika skupstine,Vukadinovic je ovaj potez Kostunice nazivao vestim politickim manevrom,ne osudjujuci ga(emisija"U nedostatku dokaza").
Ubedjen sam da je Voja Kostunica napravio najvecu gresku kada je usao u vladu sa DS-om 2007.i to je dovelo i do pada sa vlasti, i do ovoga sada.
Preporuke:
0
0
5
petak, 30 januar 2009 03:09
Vladimir
Mozemo samo da nagadjamo da li je neki politicar pogresio ili ne, politika je igra trenutka i principa.
No, tu je skoro pa tacka.
Jedino ne razumem, zasto se analiza vrsi sa isprofanisanim, za siroke narodne mase prijemcivim terminima, "narodnjaci", "reformisti", "nacionalisti", mozemo da dodamo i "modernisti" i "lakomisleci".
Takodje je pogresna pojednostavljena premisa o nekim "putevima", prvi drugi ili treci. Nema tih puteva, to su staze pored glavnog puta, kojim se retko ide.
Patriotizam (za koji je odredjen vulgarni naziv nacionalizam, da ga isprofanise) kod politicara je
kondicija politicara da se bori za nacionalne interese. I to je viseboj, i privredni, i ekonomski i drzavni i kulturni i politicki i socioloski.
I sastoji se od svega sto cini kompletnu, nezavisnu, u velikoj meri, drzavu.
Sa ovog aspekta, kritika DSS-a dobija novu dimenziju, koja nije pragmaticna, ali je za mnoge problematicna.
DSS se nece, ili ne moze, snalaziti ni u jednoj aktivnosti koja urusava drzavnost i strukturu drzave.
Tu tvrdnju je zasigurno Kostunica dokazao, i moze se reci cela stranka, ako izuzmemo par pragmaticnih pojedinaca.
Da li je to njihova politicka greska, mogli bismo da analiziramo, i tek nakon analize, da vidimo i odgovor na pitanje, ili dokazemo konstataciju, da "gradjani gube veru u politicare"..
Koji gradjani u koje politicare, mozda je bolje pitanje, pa makar ti gradjani i ti politicari bili u "demokratskoj" vecini.
Preporuke:
0
0
6
subota, 31 januar 2009 06:17
Sima
Sa brojem poslanika koje je imao on nista nije mogao da uradi. Da je isao sa radikalima 2007, zamislite napade na njega posle americkog priznanja kosova kao drzave. Jednostavno bi ga optuzivali da je srbija kaznjena zbog povratka na 90, a da su prozapadne snage bile na vlasti to se ne bi desilo. Bilo bi i izjava stranih diplomata i politicara koji bi razvijali ovakve price. Kako bi se onda odbranio.
Da je prosle godine napravio vlast sa radikalima, vec bi pali.
Bilo bi ponovo demonstracija "demokratskih" prozapadnih snaga novi "otpor" i slicno plus sindikati plus mediji plus pescanik. pocepali bi ga u froncle jer on nije seselj da "izvadi" pistolj pa da uzvrati zestoko. On nema srce da igra ostro na sve ili nista. On ima dobre ideje ali nema kurazi da se za njih bori beskompromisno, zato nista i ne moze da uradi. U Srbiji kao vidimo pobedjuju zapadne sluge, koje narod podrzava ne sto ih voli nego sto se nada da ce im omoguciti bolji zivot uz malo rada. Kada narod shvati da od toga nema nista bice interesantno ko ce dobijati podrsku. S obzirom na medijsku podrsku vecu nego sto je Milsevic ikada imao, ja dajem prednost "demokratskim" snagama jer imaju pomoc spolja. Radikale i Kostunicu nece niko spolja da finansira pa im dajem manje sanse.
Preporuke:
0
0
7
subota, 31 januar 2009 13:38
Filipovic Obrad
Šta da kažemo o sredstvima informisanja? Elektronskim i pisanim? Zar Milošević nije bio običan amater, a Vi spočitavate gospodinu Koštunici, što nije više radio na stavljanju medija na svoju stranu? Zar Vi smatrate da je on to trebao da radi? Danas koji god mediji počne nezavisnije ili objektivnije da deluje, za kratko vreme neko ga kupi i ploča se menja. Gospodine Vukadinoviću smatrate li Vi da to tako treba da bude, da li to osuđujete ili ste se možda našli u sličnoj situaciji?
Na kraju zar Vam se ne čini da je "bolesna" opsesija pokojnog gospodina Đinđića vlašću, njegova okruženost mafijom i politički mentalitet DS, izazvao razdor izmeću gospodina Koštunice i već pomenutog, što kao posledicu imamo svu ovu bedu u kojoj se nalazimo?
Preporuke:
0
0
8
nedelja, 01 februar 2009 00:27
vlamil
Kada je trebalo sklopiti vladu o kojoj je ovde reč, jedna stvar promakla je neprimećena, kako onda, tako i sada. U najkraćem: DS je sve vreme preterano ucenjivala svojim zahtevima, paralelno sa medijskom obmanom kojom se to pripisivalo drugoj strani. Kako je ta obmana uzimala maha i širila se na "Blic način", narasli su i apetiti do (javno neizrečenog) stava: uzećemo sve što želimo ili vlade neće biti (u "Rambuje stilu" - a zna se kome bi krivica bila pripisana)! Tada, u smeru ostvarenja novih ciljeva (a to je samo nekoliko dana pre roka), DS halabukom obnaroduje nekoliko dopunskih zahteva za formiranje vlade po principu "uzmi ili ostavi", čime je drugoj strani (i izgleda, samo njoj) postalo jasno ono što je naslućivala: da se sa njom samo fingira pregovaranje o vladi, i da je DS-u, uvek i svakom slučaju, najvažniji - DS! Ipak, za razliku od Rambujea, ovde je bilo izlaza: dovoljan je bio pravi nagoveštaj o spremnosti za "prelazak rubikona". Napominjem da je vlada odmah zatim formirana, a da poslednji (javni i gromoglasni) zahtevi DS, ne da nisu ispunjeni, nego više nisu ni pominjani. Sve se odigralo u "belim noćima", i kad se već stvorila nova upravljačka koalicija, za očekivati je bilo da se njeni tvorci ne utrkuju u obikovanju "istorije" njenog formiranja. Jedni su se držali toga (pogodite koji), a drugi su, inercijom ili nekom drugom višom silom, nastavili svoju evroreformsku podmetačinu.
.jpg)
Ali, šta je pa Koštunica i mogao da uradi ukoliko nije bio spreman da pređe Rubikon i zaigra sa radikalima?
Isto bi mu se hvatalo i da je poslušao Vukadinovića i obnarodovao pritiske - ako bi kraju ipak ušao u vladu sa demokratama i šifrovanima - samo bi još više bio izblamiran u javnosti kao kukavica i slabić. Ovako je bar odradio posao, izborio se pomoću pretnje radikalima za ono što je hteo i ... i mnogo brže i čistije rasčistio teren.
Ako Vukadinović misli da je dobro što je ipak napravljena vlada sa DS-om (ne vidim šta je tu dobro, i moja najveća kritika ide u pravcu propuštene prilike da se radikali konačno uvedu u vlast) onda se Koštunici isto hvatalo šta god da uradi u datoj postavci stvari. Naravno, gledano na duži rok - što je i cilj ovog razmatranja. Kozmetika, i kako je to kome izgledalo nisu stvari koje su tu nešto posebno bitne.
Ubedjen sam da je Voja Kostunica napravio najvecu gresku kada je usao u vladu sa DS-om 2007.i to je dovelo i do pada sa vlasti, i do ovoga sada.
No, tu je skoro pa tacka.
Jedino ne razumem, zasto se analiza vrsi sa isprofanisanim, za siroke narodne mase prijemcivim terminima, "narodnjaci", "reformisti", "nacionalisti", mozemo da dodamo i "modernisti" i "lakomisleci".
Takodje je pogresna pojednostavljena premisa o nekim "putevima", prvi drugi ili treci. Nema tih puteva, to su staze pored glavnog puta, kojim se retko ide.
Patriotizam (za koji je odredjen vulgarni naziv nacionalizam, da ga isprofanise) kod politicara je
kondicija politicara da se bori za nacionalne interese. I to je viseboj, i privredni, i ekonomski i drzavni i kulturni i politicki i socioloski.
I sastoji se od svega sto cini kompletnu, nezavisnu, u velikoj meri, drzavu.
Sa ovog aspekta, kritika DSS-a dobija novu dimenziju, koja nije pragmaticna, ali je za mnoge problematicna.
DSS se nece, ili ne moze, snalaziti ni u jednoj aktivnosti koja urusava drzavnost i strukturu drzave.
Tu tvrdnju je zasigurno Kostunica dokazao, i moze se reci cela stranka, ako izuzmemo par pragmaticnih pojedinaca.
Da li je to njihova politicka greska, mogli bismo da analiziramo, i tek nakon analize, da vidimo i odgovor na pitanje, ili dokazemo konstataciju, da "gradjani gube veru u politicare"..
Koji gradjani u koje politicare, mozda je bolje pitanje, pa makar ti gradjani i ti politicari bili u "demokratskoj" vecini.
Da je prosle godine napravio vlast sa radikalima, vec bi pali.
Bilo bi ponovo demonstracija "demokratskih" prozapadnih snaga novi "otpor" i slicno plus sindikati plus mediji plus pescanik. pocepali bi ga u froncle jer on nije seselj da "izvadi" pistolj pa da uzvrati zestoko. On nema srce da igra ostro na sve ili nista. On ima dobre ideje ali nema kurazi da se za njih bori beskompromisno, zato nista i ne moze da uradi. U Srbiji kao vidimo pobedjuju zapadne sluge, koje narod podrzava ne sto ih voli nego sto se nada da ce im omoguciti bolji zivot uz malo rada. Kada narod shvati da od toga nema nista bice interesantno ko ce dobijati podrsku. S obzirom na medijsku podrsku vecu nego sto je Milsevic ikada imao, ja dajem prednost "demokratskim" snagama jer imaju pomoc spolja. Radikale i Kostunicu nece niko spolja da finansira pa im dajem manje sanse.
Na kraju zar Vam se ne čini da je "bolesna" opsesija pokojnog gospodina Đinđića vlašću, njegova okruženost mafijom i politički mentalitet DS, izazvao razdor izmeću gospodina Koštunice i već pomenutog, što kao posledicu imamo svu ovu bedu u kojoj se nalazimo?